Glava sa vizijom je ta koja pokreće!

Razmišljanja Stanislava Kolundžije o mentalnoj i fizičkoj pripremi

U našem ragbiju 15 standardi za nadogradnju fizičke spreme su svake godine sve viši i viši.

Igrači moraju da su sve jači, viši i brži.

Ali po meni to nije dovoljno. To je samo azbuka ragbija. Neko treba ista slova da poveže u rečenice i da pevuši na terenu – da “peva i igra”.

Kako to postići?April 2013 048

Mentalna priprema je vrlo važan element nadogradnje i edukovanja svakog igrača. Ukratko :”Vizualizacija je kritičan deo sadašnje ragbi igre”.

Naši igrači mora da treniraju pod psihičkim pritiskom shodno raznorodnim situacijam na terenu

  • Igra pred svojim skorom (kako se odbraniti…)
  • Igra sa manjim brojem igrača (kako preživeti…)
  • Igra u napadu – kako iskoristiti loptu i dati skor…(zar i tu problem!?…)

Važan aspekt kod svakog igrača je predvideti šta protivnik preduzima protiv nas (čitati  protivnika kao bukvar…)

U prevodu, neophodno je razvijati kapacitet svakog našeg igrača da predvidi šta je sledeći korak protivničkog tima. Ključ uspeha pobedjujućega tima je predvidjanje akcija protivničkih igrača.

Fizička sprema je samo jedan deo pripreme sportista. Svi je mogu dostići (postoje mere za isto), za igrače koji su samopregorni i disciplinovani fizička sprema je dohvatljiv segmet u njihovom razvoju.

Mera za mentalnu edukaciju ne postoji – polje nesvesnoga je 90% naših moždanih reakcija.

Ukratko – čitanje nevidljivih pokreta protivnika.

Treneri treba da prezentiraju svojim igračima sijaset vežbi koje će im povećati sposobnost i ugraditi samopouzdanje da intuitivno čitaju i predvide poteze protivnika. Ne samo da čitaju njihove misli nego i kako da reaguju na njih i iznenade ih kontra akcijama svoga tima.

Lako je reći “znaj šta protivnik hoće pre nego što to uradi ”. U stvrnosti je to veliki zalogaj. Kako na treninzima savladati intuitivno “čitanje” protivnika (saznati što više o protivniku):

  • pozicija na terenu,
  • snimanje njihovog govora tela,
  • ponašanje na prethodnim utakmicama,
  • kreativnost njihove individualne tehnike,
  • sposobnost i hrabrost da svaki od njih učini nešto..

Učenje igrača je beskonačan proces. Sa nekim igračima napredujemo brže sa nekima sporije, ali taj napredak mora da se prati, kontroliše i analizira.

Ohrabrivati igrače u njihovoj edukaciji je vrlo važno u svim aspektima i elemnetima igre.

Dati igračima tj ugraditi im “ragbi čula” da čitaju, vide i reaguju korak unapred….

Znamo da je u ragbiju standard svake godine sve viši, ali isto tako naši igrači moraju da prate te standarde, ako ne žele da odumru u sportu.

Oni koji igraju ragbi na Balkanu ne smeju nikad biti umorni znanja i duhovnosti (duh ragbija).

Ne može se sa minimalcem napuniti ”stomak ragbija” …mora se raditi i zaraditi za ”duhovni slatkis – Pobedu”

Gospodo treneri, moramo da istrajemo u toj proizvodnji vasionske hrane za naše igrače, ne samo napraviti im mišiće koji služe isključivo za slikanje…

Glava je ta koja pokreće….Ali glava sa vizijom!