Која је дијагноза овде у питању?

Српском рагбију одавно не цветају руже. Питање да ли су уопште икада и цветале. Ако је нека и процветала, брзо смо је убрали и згазили. Ако се питате зашто, можда вам следећа прича мало разјасни ствари.

Као администратор сајта Удружења рагби тренера Србије, дозволио сам да свако може да остави коментар на било који текст, и тај коментар ће одмах бити видљив свима. Нема задржавања или одобравања коментара, већ свако може да изнесе своје мишљење, под условом да остави своју е-маил адресу.

Приметио сам у последље време да се број коментара повећао, али интересантно је да сви коментари долазе са исте ИП адресе, односно истог компјутера. ИП адреса је број који има сваки рачунар и он је различит на свакој машини. Нешто као отисак прста код људи. Не постоје два компјутера са истим ИП бројем , како што нема ни два иста отиска прста. На слици испод видећете да је ИП адреса (10-цифрени број испод е-маил адресе уоквирен жутим) код Баба Куране, Предрага и Драже Марковића иста.

URTSДакле, аутор ових коментара крије се иза измишљених имена и е-маил адреса. Није га  мрзело да отвара на десетине е-мејл адреса (има их још са истом ИП адресом, а не само ове три) како би убедио себе и друге да су његови ставови исправни. То је последњих неколико година редовно стање у Српском рагбију. Подметања, пљувања и привид да је “већина” у праву. Недостатак храбрости да се отворено погледа човек у очи и каже свој став.

Не знам шта ви мислите о овоме?